Budite spremni da ostavite po strani svoja tradicionalna uverenja jer nauka traži i pronalazi nove metode koje vode ka budućem uspehu, u ovom slučaju – uspehu u učenju.
13. Ekonomski ugrožena deca uživaju dugoročne prednosti predškolske ustanove.
Nema sumnje da dobro osmišljen program predškolskog vaspitanja može pružiti dugoročne prednosti za bilo koje dete. Međutim, dr Stiven Barnet iz Nacionalnog instituta za istraživanje ranog obrazovanja ističe da je siromašna populacija upravo ona koja od ovakvih ustanova ima najviše koristi.
U siromašnim područjima roditelji nisu u mogućnosti da svojoj deci pruže optimalnu sredinu za učenje. Umesto toga, odrasli se bore da pronađu posao i jedva sastavljaju kraj s krajem, a akademske i kreativne potrebe mladog, radoznalog i osećajnog deteta idu na dno liste potreba koje treba zadovoljiti. Detetu koje odrasta u finansijski sigurnom domu može se ponuditi bogato okruženje ako majka i/ili otac imaju sredstva da investiraju u rano obrazovanje kod kuće. Nažalost, to nije slučaj sa siromašnim roditeljima i to je značajan razlog što je predškolsko obrazovanje tako važno.
Um malog deteta izrazito je otvoren za uticaje spolja u periodu od rođenja do šeste godine života. Kada u ovom dobu postoje pozitivni uticaji, veća je verovatnoća da će ova iskustva oblikovati budućnost deteta u godinama koje dolaze.
14. Na učenje dece sa autizmom utiče akustika u učionici, veštačko osvetljenje i prozori.
Na decu sa autizmom i srodnim poremećajima u velikoj meri utiče njihova okolina, više nego na prosečno dete. U mnogim slučajevima potrebna je puna koncentracija deteta kako bi jednostavno komuniciralo i sarađivalo sa drugim učenikom ili nastavnikom, tako da učionice treba da eliminišu bilo kakva nepotrebna ometanja. Grupa stručnjaka proučavala je različite delove u učionici i pronašla načine da smanji višak stimulacije za ovu decu, što je objavljeno[1] u Istraživačkom časopisu za humanističke nauke.
Učenici rade bolje kada je njihov radni prostor ograđen kartonskim zidovima/pregradama i drugim improvizovanim granicama koje odvajaju njihov lični prostor. Postavljanje radnog stola između pregrada sa policama za knjige, s obe strane stola, može smanjiti ometanja. Takođe, postavljanje tepiha na podove, pa čak i na zidove, prigušiće buku i odjek prazne betonske prostorije. Nastavnici mogu dodati i zavese, jastuke i podne obloge kako bi dodatno onemogućili ometajuću buku.
Još jedna neophodna potreba jeste prirodno svetlo. Fluorescentno osvetljenje je teško za oči i može biti potpuno beskorisno za dete sa autizmom. Umesto toga, treba odabrati velike prozore koji omogućavaju prodor sunčeve svetlosti. Ove promene mogu napraviti veliku razliku u potencijalu učenja učenika sa autizmom.
15. Angažovanje dece u planiranju i razmišljanju povećava njihove analitičke sposobnosti i sposobnosti predviđanja.
Kada razmišljate o realizovanju nastavnog plana i programa, možda pretpostavljate da nastavnik isplanira čas, a onda deca uče. Međutim, sve više i više nastavnici uviđaju da je važno da nauče decu da planiraju.
Ova važna veština nije korisna samo u svakodnevnom životu, čini se da poboljšava i sve detetove sposobnosti. U tekstu koji je objavila Nacionalna asocijacija za obrazovanje dece[2] (SAD) autori su zapazili da je Fondacija za istraživanja u obrazovanju HighScope otkrila da đaci koji su dobili priliku da nauče kako da planiraju svoje aktivnosti imaju više uspeha u savlađivanju jezika i drugih veština. Kada se deca uvedu u proces planiranja i refleksije, podstiču se da procenjuju koja su ponašanja i postupci neophodni za izvršenje nekog zadatka. Kada plan ne funkcioniše, onda deca moraju da analiziraju zašto nešto nije urodilo plodom i šta treba da učine kako bi se vratila na pravi put.
16. Igre koje podrazumevaju scenario i rekvizite pružaju najpovoljniji kontekst za razvoj dece.
Da li se sećate igranja „prodavnice” ili „restorana” kada ste bili dete? Ovi maštoviti scenariji, u kojima deca preuzmu uloge, rekvizite, teme i sarađuju s drugom decom jedan su od najvažnijih puteva razvoja.
U članku Nacionalne asocijacije za obrazovanje dece (SAD), autori navode argumente da je igranje predstave sa scenarijem uvek korisno za razvoj veština i sposobnosti deteta, te da decu treba provesti kroz ovaj vid učenja. Dok su se mala deca igrala u grupama sa decom različite starosne dobi (možda u susedstvu ili u porodici sa mnogo dece), pri čemu su pratila i oponašala stariju decu, sada se učenici grupišu prema starosti. To znači da je nastavnik sada taj koji treba da nauči decu kako da odigraju neku predstavu. Takođe, mora biti dovoljno vremena za igru. Sesije koje traju 10–15 minuta ne daju mogućnost detetu da odigra scenarije, akcije i sekvence potrebne za stvarno angažovanje čula, uma i urođene dečje kreativnosti. Učionica mora da ima dovoljno prostora za ove scenske igre budući da su one jedan od temelja učenja.
U tom kontekstu, deca izgrađuju preliminarne veštine koje su potrebne za razumevanje kasnijeg naprednijeg školskog gradiva.
17. Deca nisu prazne ploče na koje odrasli utiskuju znanje.
Dečiji mozgovi su daleko snažniji i intuitivniji nego što smo ikada zamišljali. Kako se sve više istražuje uticaj ranog obrazovanja na decu, rezultati i dalje ukazuju na iznenađujući zaključak: kada je deci na raspolaganju bogato okruženje za istraživanje, ona prirodno koriste naučne procese da otkrivaju svet oko sebe.
Alison Gopnik, profesorka na Kalifornijskom univerzitetu, zapazila je ovo u svojim istraživanjima koja su objavljena na blogu EdWeek posvećenom obrazovanju. Pritisci da deca počnu da se obrazuju što ranije i u što većem obimu i na strukturisan način nisu nužno korisni. Odrasli nisu „davaoci” informacija već savetnici koji omogućavaju deci da koriste svoju prirodnu radoznalost da otkrivaju svet. Izgleda da je jedan od najboljih predskazivača budućeg akademskog uspeha izgrađen na ovoj osnovi.
Preuzeto sa
Prevod i lektura Septembar doo