Hrvatski prezimenik 1-3

„Hr­vat­ski pre­zi­me­nik je­din­st­ve­no je djelo koje u tri knji­ge na 2200 stra­ni­ca ot­kri­va ne­pro­cje­nji­vo bo­gat­stvo hr­vat­ske an­tro­po­no­ma­sti­ke. Ovak­vo se djelo iz­ra­đu­je jed­nom u sto­ti­nu go­di­na i os­ta­je vje­ran svje­dok naše po­vi­je­sti i kul­tu­re. U bur­nim i nei­z­vje­snim vre­me­ni­ma glo­ba­li­za­ci­je po­tre­ba za tak­vom knji­gom još je veća – ona uč­vr­šću­je svi­jest o nama sa­mi­ma i na­še­mu iden­ti­te­tu.

Hr­vat­ski pre­zi­me­nik do­no­si uvod­nu stu­di­ju aka­de­mi­ka Petra Ši­mu­no­vi­ća u kojoj se ob­ra­đu­ju hr­vat­ska pre­zi­me­na i nji­ho­vo zna­če­nje, mo­ti­vi­ka i struk­tu­ra. Ob­ja­šnja­va­ju se na­sta­nak i po­vi­jest hr­vat­skih pre­zi­me­na, na­sil­na prei­me­no­va­nja, sud­bi­na pre­zi­me­na u di­ja­spo­ri. Po­seb­no mje­sto zau­zi­ma­ju ana­li­za te­melj­nih obi­lje­žja i popis ti­su­ću na­ju­če­sta­li­jih hr­vat­skih pre­zi­me­na.

Knji­ge 1. i 2. sa­dr­ža­va­ju abe­ced­ni popis 114 643 hr­vat­ska pre­zi­me­na s bro­jem obi­te­lji tih pre­zi­me­na u po­je­di­nim na­se­lji­ma i op­ći­na­ma. Treća knji­ga do­no­si popis 6654 na­se­lja s pre­zi­me­ni­ma sta­nov­ni­ka i bro­jem obi­te­lji. Sa­dr­ža­va i uvod o oj­ko­ni­mi­ma (ime­ni­ma na­se­lja) u hr­vat­skoj ono­ma­sti­ci i više zem­ljo­vi­da o na­stan­ku i raz­mje­šta­ju na­se­lja te mi­gra­ci­ja­ma.

U po­pi­su ćemo pro­na­ći sva­ko­ga od nas i sa­zna­ti nešto o našoj po­vi­je­sti, o za­ni­ma­nji­ma, mi­gra­ci­ja­ma ili vje­ro­va­nji­ma naših pre­da­ka. Pre­zi­me­na su na­ju­vjer­lji­vi­ji je­zič­ni spo­me­ni­ci, prava slika našeg za­vi­ča­ja, na­ro­da i tra­di­ci­je. Pre­zi­me­na su naša au­ten­tič­na po­vi­jest jer ih je stva­rao sam puk. Ona svje­do­če o ve­za­ma i pro­ži­ma­nju s dru­gim kul­tu­ra­ma i na­ro­di­ma s ko­ji­ma smo di­je­li­li tlo i sud­bi­nu. Ovo djelo o hr­vat­skim pre­zi­me­ni­ma imat će po­seb­no zna­če­nje za hr­vat­ski jezik, nje­go­va nar­je­čja i za cje­lo­kup­nu hr­vat­sku ono­ma­sti­ku. Pre­zi­me­nik je ne­zao­bi­la­zno gra­di­vo is­tra­ži­va­či­ma de­mo­graf­skih, mi­gra­cij­skih, kul­tur­nih i socio-eko­nom­skih kre­ta­nja te za­nim­lji­vo štivo broj­nim či­ta­te­lji­ma ko­ji­ma je do hr­vat­ske kul­tu­re i po­vi­je­sti.
Po­dat­ci se te­me­lje na po­pi­snoj građi iz 2001. Dr­žav­no­ga za­vo­da za sta­ti­sti­ku“

citat izdavača