„Šah, poput ljubavi i muzike, ima moć da učini ljude srećnim“ Zigbert Taraš
Svakog 20. jula u svetu se obeležava Međunarodni dan šaha. Neki ga smatraju sportom, neki misaonom igrom, neki razonodom. U koju ga god kategoriju svrstavali, šah je svakako jedan od najboljih i najkompletnijih stimulatora razvoja sinapsi, ili, kako se u narodu kaže, „moždanih vijuga“, i sredstvo poboljšanja mentalnog zdravlja u poznim godinama.
U Jugoslaviji, zemlji u kojoj sam rođen, šah je zauzimao značajno mesto u društvenom životu. Šahovsku sekciju smo imali još od prvog razreda osnovne škole, a nije postojala varošica, a bogme ni veće selo bez šah-kluba. Redovno smo pratili šahovske olimpijade, i na vrlo malo njih održanih do 1980. nismo osvojili neku medalju. Svetozar Gligorić je, sa 12 medalja, najtrofejniji igrač svih vremena u ekipnoj konkurenciji. Imali smo svetski poznata imena: Svetozara Gligorića, Milana Matulovića, Ljubomira Ljubojevića, Milunku Lazarević. I, imali smo pristojnu državu u kojoj su živeli srećniji ljudi. Onda su došle devedesete i turbulentnih 30 godina u kojima su poremećeni svi sistemi vrednosti, znanje je sve više bacano u zapećak, a sa njim i šah.Predsenik SANU Vladimir Kostić je pre nekoliko meseci na skupu “Novine u demencijama“ najavio da se očekuje da će u bližoj budućnosti 10% stanovništva starijeg od 65 godina patiti od nekog vida demencije, a čak 6 do 8% od Alchajmerove bolesti. Da citiram: „U očekivanju smo velikog praska“ kada se radi o demenciji. A šah, između ostalog, pomaže u sprečavanju razvoja Alchajmerove bolesti, što pokazuje i studija objavljena u časopisu The New England Journal of Medicine, u kojoj su učestvovali ljudi stariji od 75 godina.
Koristi od igranja šaha su višestruke, posebno kod dece kod kojih se mozak razvija. Ova igra ima neverovatnu moć stvaranja velikog broja sinapsi i samim tim povećava koeficijent inteligencije.
https://septembar.rs/artikli/sah-udzbenik/
Pored uobičajenih dobrobiti kao što su poboljšanje memorije, izoštravanje kreativnosti, povećanje pažnje, veoma je bitno da su obe hemisfere mozga angažovanje prilikom igranja šaha. Kada fizički vežbamo, vežbamo obe strane tela radi usklađenosti izgleda. Isto tako, zbog usklađenosti mozga, bitno je da se obe hemisfere razvijaju paralelno, koliko je to moguće.
https://septembar.rs/artikli/magicna-sahovska-citanka/
Još krajem prošlog veka je dokazano da se inteligencija može promeniti i za dvadeset indeksnih poena u zavisnosti od okruženja u kome se mozak razvija. Obogaćeno okruženje za mozak podrazumeva čitanje, fizičku aktivnost, bavljenje umetnošću i rešavanje problemskih zadataka. Šah je, uz bridž, na vrhu liste aktivnosti koje omogućavaju rešavanje velikog broja problemskih zadataka.
Na kraju, možda i najvažnija vrednost šaha u razvijanju dečjeg mozga ogleda se u prosuđivanju, predviđanju i planiranju strategije. Prefrontalni korteks, u kome se nalaze centri za planiranje, prosuđivanje i samokontrolu se poslednji razvija, tek u fazi adolescencije. Kritičko razmišljanje i planiranje koji su osnova šaha, pomažu tinejdžerima u ispravnom planiranju poteza , donošenju ispravnih, i izbegavanju rizičnih i neodgovornih odluka i izbora. Tih 16 figura kojima igrač komanduje mogu biti i 16 vojnika na bojnom polju, 16 zaposlenih u firmi kojom rukovodi ili 16 igrača na sportskom terenu koje trenira. Naučiti dete da donosi ispravne odluke u šahu, može značiti da ste ga naučili da donosi ispravne odluke u životu.
Najveći srpski stručnjak iz oblasti neuronauke, dr. Ranko Rajović, često govori o štetnom uticaju kompjuterskih igrica i njihovom ograničavanju. Roditelji se žale da su deca „nemoguća“ i da bi bilo veoma teško to im zabraniti. Međutim, rešenje bi se možda moglo naći u uslovljavanju – dozvoliti deci da igraju igrice koje žele u istom vremenskom periodu u kom igraju šah na internetu. Velika je šansa da mozak sam prepozna šta mu donosi veću dobrobit i da deca vremenom smanjuju vreme provedeno na igricama koje podstiču agresiju, a više se posvete igrama koje im pružaju zadovoljstvo. Dajte deci šansu da vide stvari iz drugog ugla, ne samo iz onog kojim ih bombarduje internet. Možda nije politički korektno, ali je veoma svrsishodno.
Naravno, mnogo je bolje da detetu kupite šah i igrate s njim. To pruža dodatne mogućnosti – da mu ukradete figuru ili pomerite za jedno polje, kako bi videli koliki je nivo njegove pažnje. Takođe je dobro da ponekad odete od table kako bi proverili da li dete želi da vas prevari i pobedi po svaku cenu (vrlo verovatno, lično iskustvo kaže da je tako). Svakako je dobro ponekad napraviti neki „previd“ i izgubiti partiju, posebno na početku učenja, da detetu podstaknete motivaciju. Jednog dana će vam deca biti zahvalna, a vi ćete biti zadovoljni sobom jer ste uradili pravu stvar.
Kuda god da ide ovaj svet, a nismo u situaciji da prognoziramo ni šta će se desiti u sledećih 5 godina, uvek će veću šansu imati oni koji brže misle, bolje pamte i temeljnije planiraju.
Autor: Dragovan Vasić