Jedna od najodgovornijih životnih uloga jeste uloga roditelja. Ona se, prema mišljenju autorke, najbolje ostvaruje kroz ljubav i poštovanje prema detetu, razumevanje njegovih osećanja i raspoloženja i kroz umeće jasne komunikacije.

Polazno poglavlje „Promena paradigme“ zasniva se na ideji da treba deliti život sa detetom čija dela ne proizlaze iz straha, već iz radosti i ljubavi. Na tom temelju izgrađena su i sva naredna poglavlja.

Osećanje ljubavi je ključno polazište u svim postupcima, situacijama i smišljenim igrama koje autorka preporučuje. Cilj je da se u detetu razvije zdrava, emocionalno stabilna, samostalna i samopouzdana ličnost.

Da bi se to ostvarilo, Aldort opisuje životne situacije u kojima je važno voleti drugog, ali i negovati ljubav prema sebi. Piše o oslobađanju od straha, o zadržavanju doslednosti, o razumevanju ponašanja deteta i razlikovanju potreba roditelja od potreba deteta.

Posebno se bavi sprečavanjem „psihologije žrtve“ i načinima rešavanja agresivnosti. Autorka daje praktične smernice koje roditeljima pomažu da deluju iz ljubavi, a ne iz potrebe za kontrolom.

Naomi Aldort je međunarodno priznata autorka knjiga o vaspitanju dece. Bavi se temama vezanim za razvoj beba, dece predškolskog uzrasta i tinejdžera, ali i emocionalnim potrebama roditelja. Njena uputstva ne traže načine da se dete kontroliše, već načine da se razvije odnos u kojem dete raste iz sopstvene volje, a ne zbog potrebe za odobravanjem odraslih.

The post Vaspitavamo decu, vaspitavamo sebe appeared first on Septembar.

Dr Stenli Grinspen, jedan od najistaknutijih svetskih autoriteta za dečji emocionalni razvoj, u ovoj knjizi daje neprocenjiv doprinos razumevanju problema savremene nesigurnosti. Na osnovu bogatog kliničkog iskustva, on određuje emocionalne temelje sigurnosti i upućuje roditelje na načela koja pomažu u razvoju veština potrebnih za izgradnju osećanja sigurnosti kod dece.

Najveća vrednost Grinspenovog pristupa ogleda se u tome što najveću pažnju posvećuje prirodi otpornosti. On opisuje precizne veštine pomoću kojih deca mogu uspešnije da se suočavaju sa problemima. Još važnije, knjiga pokazuje kako se gradi unutrašnji osećaj sigurnosti, samopouzdanja i otpornosti.

Grinspen je razvio poznati metod komunikacije sa decom mlađeg uzrasta pod nazivom „vreme na podu“. Ovaj pristup uči decu kako da steknu samopouzdanje, preuzmu inicijativu i razviju sigurnost koja im je potrebna za dalji život. Metod je kasnije proširen i na rad sa decom koja imaju razvojne poteškoće, posebno sa decom iz spektra autizma.

Beri Brezelton, harvardski profesor i poznati pedijatar, ističe da je ovaj metod izuzetno značajan jer pomaže odraslima da dopru do dece u najranijim fazama razvoja i pruže im šansu da razviju svoj puni potencijal.

The post Sigurno dete appeared first on Septembar.

Pored toga, očekujemo da deca imaju svest o tome šta je prikladno ponašanje, da razlikuju ispravno od pogrešnog i da umeju da prosuđuju u nepoznatim situacijama. Želimo da imaju dobro mišljenje o sebi, kao i da pokazuju upornost, fleksibilnost i kreativnost.

Mnogi roditelji i stručnjaci traže načine kako da pomognu detetu da dostigne svoj puni potencijal, a da se pri tome ne naruši njegova emocionalna vitalnost. Na to ukazuje i autor u uvodu knjige.

Dečji psihijatar Stenli Grinspen razvio je poznati metod komunikacije sa decom mlađeg uzrasta pod nazivom „vreme na podu“. Ovaj metod roditeljima nudi mapu razvojnih perioda kroz koje deca prolaze od rođenja do sedme godine života.

Grinspen tvrdi da roditelji deci najviše mogu pomoći tako što će svakog dana provesti oko pola sata učestvujući u njihovim igrama. „Vreme na podu“ uči decu kako da steknu samopouzdanje, preuzmu inicijativu i razviju sigurnost koja im je potrebna za dalji život.

Ovaj metod je kasnije proširen i na rad sa decom koja imaju razvojne poteškoće, posebno sa decom iz spektra autizma. Grinspenov pristup pomaže deci da razviju emocionalnu otpornost i da se lakše suočavaju sa izazovima.

Beri Brezelton, harvardski profesor i poznati pedijatar, ističe da je ovaj metod izuzetno značajan. Prema njegovim rečima, „vreme na podu“ pomaže odraslima da dopru do dece u najranijim fazama razvoja i pruže im šansu da razviju svoj puni potencijal.

The post Razvoj zdravog uma appeared first on Septembar.

Knjiga daje lucidan teorijski odgovor na praktična pitanja. Autor polazi od jasne svesti da je svaki obrazovni proces duboko ukorenjen u kontekst, pa rešenja koja funkcionišu u jednoj sredini ne mogu uvek biti doslovno preuzeta u drugoj.

Pisano pod uticajem bogatog iskustva autora, delo nas podseća da se e‑obrazovanje mora sagledati na apstraktnijem teorijskom nivou. Takav pristup priprema nas za informisano donošenje odluka u različitim obrazovnim okruženjima.

The post Kritičko e-obrazovanje appeared first on Septembar.

Autor odbacuje shvatanje pedagogije kao puke veštine, tehnike ili neutralnog metoda kojim nastavnik prenosi unapred propisano gradivo. Umesto toga, zalaže se za obrazovanje čiji cilj nije samo nalaženje dobro plaćenog posla, već stvaranje kritički nastrojenog pojedinca. Bez takvog pojedinca, smatra Žiru, opstanak demokratskog društva nije moguć.

Kritikujući ideju da je obrazovanje prvenstveno lično pravo, a ne javno dobro, Žiru otkriva etičku i političku stranu pedagogije. Ona, prema njegovom viđenju, treba da doprinese saosećanju, razumevanju Drugog i praktikovanju slobode. Kritička pedagogija je deo nezavršenog projekta čiji je cilj izgradnja smislenog života za sve učenike.

Ova pedagogija treba da obezbedi uslove za sticanje znanja i veština koje će učenicima pomoći da prepoznaju ograničenja pravde u demokratskom društvu. Žiru nas podseća da je obrazovanje proces koji oblikuje ne samo pojedinca, već i društvo u celini.

The post O kritičkoj pedagogiji appeared first on Septembar.

U središte njegovih razmatranja vraća se često zanemareni pojam klasne borbe, uz nadu da svet liberalnog kapitalizma nije jedina moguća stvarnost. Odbacujući neosetljivost pojedinih postmodernističkih teorija prema društvenim odnosima, autor priziva teoriju obrazovanja „od krvi i mesa“ – onu koja polazi od iskustava ljudi koji su živeli borbu za oslobođenje, poput Freirea i Čea.

O Freireu piše toplo, kao o prijatelju i učitelju. El Čeua posmatra sa osećanjem duhovnog srodništva, zbog čega čitaoca, uprkos akademskom tonu, prati snažna emocionalna nit revolucionarne himne „Hasta siempre, comandante“.

Meklaren naglašava da knjiga ne otkriva nove misterije o Čeovom životu ili smrti. Umesto toga, nudi novi kontekst za razumevanje njegovog nasleđa – pedagoški okvir za procenu načina na koji je živeo svoj život. To je, prema autoru, najvažnija lekcija koju nam je ostavio.

Freire je nadživeo Čea više od trideset godina, a svet je bolji zahvaljujući njegovom radu na oslobođenju potlačenih. Malo je ljudi koji su toliko doprineli razvoju ljudskog duha kao ova dvojica.

Obojica su verovala da suština obrazovanja usmerenog ka oslobođenju nije u tome da ljude oslobodi okova, već da ih pripremi da se sami oslobode. Freire je bio sistematičniji i razradio je formalne i neformalne uslove za takav pedagoški susret.

Revolucionarna pedagogija zasnovana na njihovom radu postavila bi oslobođenje od rasnog, klasnog i rodnog tlačenja kao glavni cilj obrazovanja u novom milenijumu. Takvo obrazovanje bilo bi posvećeno socijalnoj pravdi i preoblikovanju društvenog života na osnovu demokratskih socijalističkih ideala.

The post Če Gevara, Paulo Friere i pedagogija revolucije appeared first on Septembar.

Protivrečnosti sveta u kojem je knjiga nastala nisu nestale ni danas. One i dalje zahtevaju analitičku pažnju koja nas može dovesti do onoga što Freire naziva „osvešćivanjem“. Zato je ovo delo mnogo više od kanonskog teksta upisanog u istoriju misli o obrazovanju.

Knjiga i danas ima jednako veliki značaj kao i za svoje prve čitaoce. Ona usmerava pažnju na pitanja koja ostaju relevantna i stavlja čitaoca u aktivnu poziciju. Freire nas poziva da hrabro promišljamo svet i prihvatimo „spasonosno breme slobode“, preuzimajući odgovornost za sopstveno razumevanje i delovanje.

The post Pedagogija obespravljenih appeared first on Septembar.

Mitra je ovaj pristup nazvao minimalno‑invazivnim obrazovanjem. Ogled je kasnije ponovljen širom sveta i doneo mu međunarodnu popularnost i priznanja. Novac dobijen uz nagradu organizacije TED iskoristio je za otvaranje sedam laboratorija za učenje, koje je nazvao Škole u oblaku. U njima je proučavao učenje u samoorganizovanim sistemima kao novi obrazovni fenomen.

Rezultati ovog projekta predstavljeni su u knjizi koja na revolucionaran način preispituje tradicionalne koncepcije nastavnih planova, ispitivanja učenika i samog pojma „znanja“ u eri interneta. Škola u oblaku ima potencijal da postane presudna knjiga o obrazovanju naše savremenosti — svojevrsna Slobodna deca Samerhila za generaciju koja se suočava sa obrazovnim izazovima u kojima je uticaj tehnologije nemoguće zaobići.

Sugata Mitra je jedan od najznačajnijih savremenih mislilaca u oblasti obrazovanja. Penzionisao se 2019. godine kao profesor edukativnih tehnologija na Univerzitetu Njukasl, a danas je nezavisni istraživač, govornik i autor. Globalno je najpoznatiji po ogledu Kiosk znanja iz 1999. godine i po svojim govorima na TED platformi.

Ovaj doktor fizike, mnogo poznatiji po svom inovativnom promišljanju obrazovanja, dobitnik je brojnih nagrada i počasnih doktorata. Njegova interesovanja obuhvataju dečje obrazovanje, rad na daljinu, samoorganizovane sisteme, kognitivne i kompleksne dinamičke sisteme, fiziku i polje ljudske svesti, čineći ga modernom renesansnom ličnošću i izvorom intrigantnih ideja u različitim oblastima.

The post Škola u oblaku appeared first on Septembar.

Obuhvata period od rođenja pa sve do punoletstva i odvajanja. Kroz pažljivo odabrane primere iz stručne prakse, autorka osvetljava ključne tačke razvoja i ukazuje na kompleksnost odrastanja s jedne, i vaspitavanja s druge strane. Mrežom prikazanih situacija i odnosa ubedljivo argumentuje profesionalni stav potvrđen uspešnom realizacijom programa „Dete u centru“.

Zbog toga je ova knjiga dragocen i siguran vodič svima koji žele da doprinesu valjanom odgajanju dece. Stavljajući u prvi plan činjenicu da vaspitavanje počiva na ljubavi, razumevanju i poštovanju ličnosti deteta, autorka ne zanemaruje ni složenost pozicije odraslih i njihove odgovorne uloge.

Da bi dete razvijalo sopstvene sposobnosti, potrebna mu je dosledna i svesrdna podrška odraslih. A da bi izraslo u ličnost koju odlikuju poštovanje i odgovornost prema sebi i drugima, neophodno je savesno učestvovanje svih koji ga prate na tom putu. To nije uvek lako, što knjiga jasno pokazuje kroz upečatljive i prepoznatljive primere, ali istovremeno nudi i puteve za prevazilaženje mnogih teškoća.

The post Roditelj iz duše appeared first on Septembar.

Odvajanje i pronalaženje sebe centralno je pitanje roditelja i dece koja rastu, sazrevaju i napuštaju porodični dom. Autorka pokazuje kako ova promena može biti pozitivna i kako otvara nove mogućnosti za stabilan identitet. Identitet podrazumeva da je čovek postao individualno biće, oslobođeno roditeljskih kompleksa, ali i zahteva zajednice, društvenih normi i očekivanih uloga.

Za roditelje i decu ključni zadatak je da nauče kako da se odvajaju i kako da ponovo otkriju sebe. Verena Kast opisuje faze tog procesa, njegov potencijal i mogućnosti koje vodi ka ispunjenijem životu.

The post Dopustite deci da odu i pronađite sebe appeared first on Septembar.