Budite spremni da ostavite po strani svoja tradicionalna uverenja jer nauka traži i pronalazi nove metode koje vode ka budućem uspehu, u ovom slučaju – uspehu u učenju.
5. Vrtlarstvo podstiče kod dece želju da uče i pojačava im samopouzdanje.
Kraljevsko društvo za hortikulturu u Velikoj Britaniji pokrenulo je kampanju za vraćanje vrtlarstva u školske sisteme. Učestvovalo je na hiljade škola, a neki od zaključaka ukazuju na to da je vrtlarstvo ključno za učenje kod dece. Ovo su samo neki od zaključaka:
• Deca koja rade u bašti pokazuju bolju sposobnost da se koncentrišu.
• Vrtlarstvo je pomoglo u kanalisanju viška energije kod nemirne dece.
• Proces gajenja, od sađenja semena pa sve do branja plodova, pomaže deci da se nauče odgovornosti i upravljanju živim organizmom.
• Neki učenici su naučili vredne matematičke veštine dok su svoje proizvode prodavali u gradu za novac.
• Kontakt s prljavštinom i bubama pomogao je nekim mladim učenicima da prevaziđu svoje strahove.
• Nastavnica engleskog jezika otkrila je kod jednog svog đaka porast kreativnosti u pisanju poezije nakon rada u vrtu.
Vrtlarstvo ima veze sa toliko različitih školskih predmeta, od nauke o fotosintezi, do ishrane, matematike, pa čak i engleskog jezika. Deca koja rade u bašti pokazuju bolju sposobnost da se koncentrišu, bilo da je to zato što imaju priliku da uključe sve svoje sposobnosti u proces učenja, ili jednostavno zato što je učenje na otvorenom dobro za um, srce i telo.
6. Igranje kockama povećava broj neurona kod dece.
Škole ugrožavaju kreativnu inteligenciju učenika time što sve raspoloživo slobodno vreme za igru zamenjuju školskim učenjem. Dok se trend pomera sve više ka strukturisanju nastavnih planova tako da se stiču znanja za polaganje standardizovanih testova, psiholozi koji proučavaju igru sve glasnije upozoravaju da je to pogrešan potez.
U članku objavljenom na sajtu Community playthings (Društvene igračke) u kom se govori o mudrosti igre, istraživači primećuju da nešto sasvim jednostavno kao igračke u obliku kocke može imati neverovatne uticaje na um mladog učenika. Čak i u samo 15 minuta slobodne igre, deca će deo tog vremena iskoristiti da nauče ponešto o matematičkim i prostornim principima. Kocke, koje spadaju među najjednostavnije i najdugotrajnije igračke, omogućavaju deci da nauče nešto o geometriji, obrascima, oblicima, bojama i fizici.
Čak i visokotehnološke industrije i institucije, kao što je npr. Laboratorija NASA za mlazni pogon, uzimaju u obzir iskustvo i sposobnost za igru kada zapošljavaju nove naučnike.
Ovo je zato što istraživanja pokazuju da će deca koja imaju dovoljno mogućnosti da se igraju i da manipulišu okruženjem na kreativan način biti najinovativniji i jedinstveni mislioci kad odrastu.
7. Podučavanje dece u vrlo ranom dobu kontraproduktivno je za njihovo učenje.
Šta je korisnije – naučiti dete kako da koristi objekat ili mu dozvoliti da istraži objekat bez direktnih instrukcija? Istraživanje objavljeno u članku Alison Gopnik daje nam neke zapanjujuće činjenice.
Kada je deci u kontrolisanoj studiji data igračka koja može da radi više stvari, kao što je pištanje, puštanje muzike i sl., deca kojoj je nastavnik davao instrukcije o tome kako igračka funkcioniše nisu više istraživala igračku, već su se zadovoljila uputstvima i objašnjenjima koje je dala odrasla osoba. Međutim, deca koja su dobila igračku bez posebnih uputstava otkrila su način na koji igračka radi, kao i nekoliko različitih drugih mehanizama koji nisu bili odmah očigledni.
Psiholozi izvlače zaključak da rano školsko učenje, bazirano na usmeravanju i instrukcijama, ne samo da inhibira kreativnost već umanjuje prirodnu radoznalost deteta da otkrije kako funkcioniše svet.
8. Muzika i pokret povećavaju sposobnosti dece za savlađivanje jezika u predškolskim godinama.
Muzika ima umirujući efekat na decu slično kao i na odrasle. Iako se savremeno obrazovanje fokusira pre svega na vizuelne komponente, procesi slušanja su od ključnog značaja za učenje jezika. Što je dete mlađe, muzika postaje važnija. Deca koja se bave muzikom od mladosti stiču bolju sposobnost da govore i komuniciraju.
Na primer, kada deca nauče uobičajene dečje pesmice ujednačenog ritma, nauče i da procene ritam reči i kako da govore jasnije. Pesme koje se podučavaju s ciljem da se zapamte rutinske aktivnosti (kao što su pospremanje stvari ili odlazak u krevet) aktiviraju deo pamćenja koji se koristi pri memorisanju pisanih reči i drugih načela koja su potrebna za učenje sadržaja napamet.
Istraživanja pokazuju da deca koja se bave muzikom od ranog doba imaju istančaniju sposobnost da govore i komuniciraju. Muzika mora neizostavno da bude deo okruženja za učenje kod malog deteta.
Preuzeto sa
Prevod i lektura Septembar doo