Svaki nastavnik koji je vodio čas fizičkog vaspitanja dosledno i odgovorno, od „pozdrava“ do odlaska u svlačionice, zna koliko je teško održati pažnju i disciplinu učenika, posebno poslednjih 15 minuta časa. Čas fizičkog vasitanja iziskuje daleko više energije, kreativnosti i budnosti nastavnika od bilo kog nastavnog časa. Zbog učeničke nesputanosti i spontanih kretnji u nastavi, često se dešavaju povrede ako fizička vežba nije dosledno kontrolisana. Za završnu fazu časa, nastavnici često biraju igru „Između dve vatre“, igru koju učenici vole i koja je usmerena ishodima vežbanja. Ta igra je decenijama najpopularnija u završnoj fazi časa, iako je, u poslednje vreme pokazala niz manjkavosti. Prvi njen nedostatak je činjenica da je to igra „ispadanja“. To znači da ne učestvuju svi učenici jednako vremena na terenu. Sa jedne strane, to podstiče takmičarski duh, a sa druge remeti neke principe važne u nastavi. Učenicima nekad igra dosadi, pa dozvole da budu pogođeni – nakon čega se isključuju iz „takmičenja“ i u najboljem slučaju, smetaju ostalima učesnicima ili razgovorom ili spontanom igrom.
U radu sa decom i u potrazi za što boljom završnom fazom časa nastala je igra koju sam nazvala „Prebacivanje preko mreže“. Ako se igra u sali za fizičko – koristi se odbojkaška mreža. Dozvoljene su i sve vrste improvizacije prepreke, umesto mreže, ako se igra izvodi u nekom drugom objektu.
Pravila igre: Učenici su podeljeni u dve grupe. Svaka grupa je na svojoj strani „mreže“ ili druge prepreke. Lopta se dodeljuje ili borbom ili ekipi koja je brojno slabija. Cilj igre je da se najjednostavnijim prebacivanjem lopte postigne poen tako što protivnička ekipa neće uhvatiti loptu. Nije dozvojeno dodirivanje mreže ili kanapa bilo kojim delom tela. Nije dozvoljeno dodavanje lopte unutar ekipe.
Varijante:
1. U fiskulturnoj sali – loptom za pilates ili loptom za odbojku
2. U školskom dvorištu – loptom za odbojku ili vaterpolo
3. Na zelenoj površini (prikladno i za prvake)-popularnom loptom „balonjarom“
Prednosti igre su mnogostruke: nema ispadanja, svi učestvuju i svi su nastavniku „na oku“; lopta za pilates oduševljava decu svojom veličinom, pojačava zainteresovanost za igru, ne izaziva povrede, njeno korišćenje angažuje veliki broj mišićnih grupa; poeni se postižu brzo, igra je dinamična i brzo se smenjuju vođstva (nema unapred odabranog kapitena); nastavnik prati decu lako i njegov je jedini posao da proglašava poene; deca su razigrana i čak i manje spretni nemaju osećaj neuspeha i odbačenosti iz igre; Igra angažuje i učenike koji su pošteđeni fiskulture, mogu da prate poene i ispisuju rezultate ekipa.Mišićne grupe koje su ovom igrom angažovane:
– kosi trbušni mišići pri zamahu
– triceps pri hvatu
– rameni pojas pri gađanju
– mišići leđa pri borbi za loptu
– mišići nogu pri skokovima
***Ovu igru sam uvela u drugom razredu i to upotrebljavajući loptu za pilates. Drugi razred je razred „oslobađanja“. On je ujedno i vreme za početak timskih igara, jer dete više nije u školskom okruženju usredsređeno samo na sebe. nastupa, tzv. period vasptavanja za društvo i kolektiv. Lopta za pilates ostavlja prostor da učenici ispolje svoje veštine, snagu i spretnosti, a da sa druge strane niko ne bude povređen na času-silinom „gađanja“.
Autor: Maja Radmanović, profesor razredne nastave